Polimeri
| wdt_ID | Сорт | Производитель | Тип | Степень плавления (MFR)g/10 минут | Приложение | Техническая опись (ТДС) |
|---|
Polimeri su makromolekularni spojevi izgrađeni od iz velikog broja osnovnih jedinica. Polazne jedinice koje učestvuju u sintezi makromolekula nazivaju se monomeri. Monomeri su međusobno povezani kovalentnim vezama.
Sintetički polimeri dobiaju se hemijskim procesima koji se naziva polimerizacija.
Tipičan sintetički polimer je polietilen koji se dobija sintezom etilena kao monomera (CH2 = CH2). Formula polietilena može se pisati u obliku (−CH2 − CH2 −)n gde broj n označava stepen polimerizacije, a označava broj osnovnih monomera koji su vezani u makromolekulu polietilena.
Prema fizičkim svojstvima polimeri se dele na elastomere, vlakna i plastične mase.
Plastične mase imaju delimično kristaličnu strukturu, a intermolekularne sile su srednje jačine. Po svojstvima zauzimaju mesto između vlakana i elastomera. Plastične mase su materijali koji se pretežno sastoje iz organske makromolekularne supstance, sa malo ili bez dodataka. Svojstva su im u velikoj meri zavisna od temperature. Ta svojstva zovise i od procesa prerade koja se vrši na određenoj temperaturi i pritisku. Ako bi se prerada vršila na drugačijoj temperaturi i svojstva plastične mase bi, u pravilu, bila drukčija.
Pored poletilena, u standardne polimere se ubrajaju polipropilen, polivini hlorid, polistiren.
Polietilen (PE)
Polietilen (PE) je makromolekularni proizvod koji se dobija polimerizacijom etilena.
PE je jedna od najkorišćenijih vrsta plastike.
Otkriven je slučajno, 1933, kada su hemičari Erik Foset i Redžinald Gibson u Norviču, u Engleskoj, u hemijskoj industriji Imperijal (Imperial Chemistry Industries), napravili beli, voskasti material, „majku plastike“, koji je vremenom, jer su se njegove mogućnosti naslućivale odmah, dorađivan i poboljšavan. Proizvodnja je počela 1939. i polietilen najpre korišćen u vojne svrhe da bi sredinom prošlog veka, sa privrednim bumom, plastika ušla u svakodnevni život.
Полипропилен (ПП)
Polipropilen (PP) je makromolekularni produkt polimerizacije propilena. Dolazi u obliku belog praška ili granula i predstavlja tvrdi termoplastični polimer.
Istorija polipropilena je počela 1954 kada su ga nemački i italijanski hemičari Karl Ren i Djulio Nata prvi polimerizovali. Komercijalizacija je počela 3 godine kasnije.
Predstavlja najsvestraniji polimer. Koristi se za proizvodnju proizvoda od kojih se zahteva čvrstoća, fleksibilnost, mala težina I otpornost na zagrevanje. Takodje, od njega se mogu praviti I vlakna koja se koriste u industrijskom I agro sektoru.
Поливинилхлорид (PVC)
Polivinil hlorid ili PVC je termoplastični materijal izveden iz obične soli i fosilnih goriva.
Posle polietilena, najvažnija plastična masa je upravo PVC.
Prvi put ga je otkrio Henri Victor Regnault 1835. godine, a drugi put Eugen Baumann 1872. godine. Oba se puta polimer pojavio kao bela čvrsta supstanca unutar boca vinil hlorida koje su ostavljene na sunčevoj svetlosti.
Sa komercijalizacijom PVC-a se pokušalo više puta, međutim materijal je bio težak za obradu. Eksperimenti naučnika Valo Semon-a su doveli do uspostavljanja metoda plasticiziranja PVC-a mešajući ga sa različitim aditivima. Rezultat je bio dobijanje materijala lakog za obradu koji je postigao veliku komerijacijalnu upotrebu.
Полистирол (ПС)
Polistiren je polimer koji se svrstava u standardne plastične mase i u primeni se javlja kao polistiren opšte namene (GPPS) uobičajenog naziva polistiren “kristal” i polistiren više ili visoke žilavosti (HIPS) ili uobičajenog naziva žilavi polistiren.
Polistiren je amorfan polimer te je moguće njegovo modifikovanje sa svim tipovima stirenskih kopolimera. Polistireni se odlikuju odličnim dielektričnim i mehaničkim svojstvima, i vrlo su dobre preradljivosti. Polistireni se uglavnom prerađuju brizganjem i ekstrudiranjem tvrdih I penastih ploča.
Пенополистирол (EPS)
Polistiren za ekspandiranje je lagani materijal male toplotne propustljivosti. U obliku je čvrstih granula. Osobina ekspanzija se postiže dodavanjem male količine gasa pentan u osnovu molekula polistirena u toku proizvodnje materijala. Pod uticajem toplote, granula EPS-a se širi i formira savršenu “ćeliju” ekspandiranog polistirena.
Ekspandirane ćelije mogu zauzimati do 40 puta veću zapreminu od neekspandirane kuglice polistirena. Kalupljenjem ekspandiranih kuglica, dobijaju se željene forme.
Glavna primena EPS je u proizvodnji izolacionih sistema u građevinarstvu. Danas je EPS glavni izolacioni materijal, poznatiji kao “stiropor”.
Полиэтилентерефталат (ПЭТ)
PET (polietilen tereftalat) je vrsta plastike koja se koristi za izradu različitih vrsta proizvoda, pre svega za ambalažu, tekstil i plastične flaše. U proizvodnji tekstila, za PET se koristi naziv poliester, dok se naziv PET generalno koristi kod ambalaže.
Budući da je pH-neutralan, odličan je izbor u situacijama kada će biljke redovno zalivati, kao što su hidroponski sistemi. PET granulat je bezbojan i polukristalan. Može se preraditi u polučvrstu i čvrstu plastiku ili u vlakna.
Amorfni polimer (ABS)
ABS je je amorfni polimer koji nastaje polimerizacijom emulzije ili mase akrilonitrila i stirena u prisustvu polibutadiena. Najvažnija svojstva ABS-a su otpornost na udar i tvrdoća. Uglavnom se prerađuje procesima brizganja i ekstruzije.
